TRAGOM SIMBOLA - Iz dnevnika jednog Drustva :

JUPITEROVE ODLIKE HRASTA...



Na sastanku udruzenja ''Astarta'' (leta 2003. u Novom Sadu) razgovarali smo o astro simbolima, a posebno jednog momenta o simbolu hrasta, i o tome koji astroloski simbol odgovara tom raskosnom drvetu. Ovo me je inspirisalo da potom u tisini ''kucne radionice'' proanaliziram kako je nastao jedan astroloski simbol ?

Prvo sam, naravno proverio da li sam u pravu kada hrast povezujem sa planetom Jupiter. U Lehmanovoj knjizi vladarstava (J.Lee Lehman-The BOOK OF RULERSHIPS), za drvo hrast se odreduje simbol Jupitera, i kod gospodina A.Imsiragica u knjizi 'Vladarstava u astrologiji' takode. Ali, nikada nisam mogao u astrologiji da prihvatim da je nesto jednostavno tako zato sto je negde napisano da je tako, sto je verovatno zbog kvadrata Sunca i Urana kojeg imam u svom natalnom horoskopu.

Da bih razumeo astrologiju, uvek me je zanimalo zasto je nesto tako, koja simbolicka veza postoji izmedu nebeskih, astroloskih elemenata (znakova, planeta...) i ''sublunarnog'' sveta, ovozemaljskog sveta pojavnosti.

U recniku simbola (J.Chevalier-A.Gheerbrant) mozemo videti da je hrast sveto stablo mnogih kultura, davane su mu povlastice vrhovnog nebeskog bozanstva, zato sto privlaci grom i simbolizuje uzvisenost. Hrast pokazuje cvrstocu, moc, dugovecnost, visinu, i u duhovnom i u materijalnom smislu, on je sinonim snage, moralne i fizicke.

Jos zanimljiviji izvor je svakako Frejzerova ''Zlatna grana'', gde se moze saznati da su i stari Heleni i Rimljani spajali hrast sa svojim najvisim bogom, Zevsom ili Jupiterom, bogom neba, kise i groma. U jednom od najslavnijih svetilista u Grckoj, u Dodoni, obozavan je Zevs cije je boraviste bilo u hrastu. Oluje sa grmljavinom cinile su ovo mesto pogodnim boravistem boga ciji se glas cuo kako u sustanju hrastovog lisca tako i tutnjavi groma.

Na bregu Likeji karakter Zevsa kao boga hrasta i boga kise jasno je izrazen u cinima za kisu koje upotrebljava Zevsov svestenik; kada zeli da proizvede kisu on umoci hrastovu grancicu u sveti izvor. U svom drugom svojstvu Zevs je bio bog kome su se Heleni redovno molili za kisu. Njegovo sediste je bilo na planinama gde se oblaci skupljaju i hrastovi rastu. Jedan rimski pisac iznosi suprotnosti izmedu poboznosti starih dobrih vremena i skepticizma onoga doba kad niko nije mislio da je nebo nebo, niti mario za Jupitera. On kaze da su u proslim vremenima matrone isle bose, raspletenih vlasi i cistih dusa uz dugu kapitolinsku kosu, moleci se Jupitru za kisu. I odmah zatim - kaze pisac, " kisa bi pala kao iz kabla, tad ili nikad, i svi su se vracali pokisli kao misevi." Ali sada - kaze on, ''mi vise nismo pobozni, zato nam njive leze sparusene''.

Dalje mozemo videti da su i druge kulture postovale bogove hrasta i groma. Kelti u Galiji nisu smatrali nista tako svetim kao imelu i hrast na kome je rasla. Germani takode. Tevtonski bog groma Donar, Tunar, Tor, bio je identifikovan sa rimskim bogom groma Jupiterom. On je smatran i kao velika oplodna sila koja salje kisu i cini da zemlja rodi.

Kod Slovena hrast je (h' rast, Rastko) bio posvecen vrhovnom bogu Perunu, kao i praznovanje cetvrtka, a to je Jupiterov dan. I danas se od hrastovine uzima grana za Bozicni BADNJAK; Glavni bog Litvanaca bio je Perkun (ili Perkuns), koji je poput Peruna bog munje i groma, Zevsov i Jupiterov dvojnik. Vecite vatre u kojima je gorelo hrastovo drvo, odrzavane su u cast Perkuna; Da bi usevi napredovali ljudi su prinosili 'zrtve' hrastovom drvecu, personifikaciji Jupiterovog etra koji je u prirodi- od prirodnog Zakonodavca zaduzen za napredak i srecu! (Narocito uz Mesecev rast u cijem sedistu Jupiter ima egzaltaciju).

Druidi su verovali da je sve sto raste na hrastovom drvecu poslato sa neba, i kada bi naisli na imelu, brali bi je uz svecanu ceremoniju. Sto se tice vremena kada treba brati imelu postojala su razlicita misljenja. I Druidi i Latini su smatrali da se biljka mora brati na izvestan nacin i u odredeno vreme kako
bi njena medicinska svojstva imala dejstva.

U Svajcarskom kantonu Argoviji brali su imelu kada je Sunce u sazvezdu Strelca. Druidi su je najvise brali sestog dana Mesecevog meseca, a Latini, izgleda, prvog dana Mesecevog Meseca. Najomiljenije vreme izgleda da je bilo vece uoci dugodnevnice... Kod Kelta hrast je simbolizovao stablo ili osu sveta, imao je aksijalnu ulogu, pa je bio sredstvo komunikacije izmedu neba i zemlje. Grcki Odisej dva puta dolazi po savet bozanskom liscu velikog Zevsovog hrasta...

Veoma je zanimljivo poznavanje astroloskih pravila kod raznih naroda u razlicitim, davnim vremenima, sto ukazuje na univerzalnost astrologije i na njenu nesumnjivu starost. Ako znamo da Mesec prosecno prelazi dnevno 13 stepeni, znaci da ako je Sunce negde u sredini Strelca, Mesec se posle sest noci, kada su stari narodi brali imelu, nalazi u Ribama. Jupiter vlada i Strelcem i Ribama. Ako se imela bere prvog dana, onda su naravno i Sunce i Mesec u Strelcu, pod vladavinom Jupitera. Isto se desava u martu kada je Sunce u Ribama. Poznato da su stari narodi brali odredene biljke u odredenom trenutku, u skladu sa kosmosom i prirodom, sto je sustina i elekcione astrologije.

Sve gore navedeno objasnjava vezu izmedu hrasta i bozanstva Zevsa, Jupitera i drugih bozanstava sa istim atributima. Ali, odakle petoj planeti od Sunca isti naziv i astroloski uticaj? On nije posledica samo empirijskog pracenja njegovog uticaja. Jednostavno, planeta Jupiter i zaista ima ista svojstva: grandiozna velicina, snaga, majestozna plavicasta svetlost, harmonicna putanja i kretanje oko Sunca, u novije vreme mogli smo pratiti udar velikih meteora u njegovu povrsinu, sto znaci da je on svojom ogromnom gravitacijom prakticno zastita unutrasnjim planetama Suncevog sistema. Poznato je i u astroloskom smislu da je njegov uticaj protezirajuci, zastitnicki...

Ovaj primer nije dovoljan da se izvede opsti zakljucak, ali na osnovu svega navedenog moze se videti da astro simbolika nije nekakva puka uobrazilja ili praznoverje, nego je zasnovana na ociglednim vezama, asocijacijama, to jest na paraleli makro i mikrokosmosa.

Ljubomir Stevancev, 13.9.2003.

Početna | Almanah | Tekstovi | Literatura | Edukacija | Mozaik bilteni | Riznica | Konsultacije i mi | Horoskop | Mapa sajta